U Srbiji se nikada nije p
isalo više nego danas. Svako ko ima računar, dostupan makar i u komšiluku, koristi šansu da obično praznu biografiju dopuni etiketom – bloger.
U isto vreme u istoj zemlji nikada se manje nije čitalo. Ciframa se bavim samo kada moram ali Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, ažurna jedna institucija, nekako se dokopao mog mejla i redovno me snabdeva novim brojkama. Pada članstvo u bibliotekama, pada prodaja knjiga ukoliko se izuzmu bestseler autori(u Srbiji posebno blamantna kategorija)a i Narodna biblioteka je nedavno bila suočena sa žalosnom činjenicom da su romani Jelene Bačić Alimpić ono što njihovi članovi najviše troše. Ali, to je druga tema.
Jedino objašnjenje za blogoopsesiju koja je pogodila sve, bez obzira na realnu pismenost hordi novih “autora”, od srednjoškolaca do šankerskih filozofa, nalazim u dominantnoj, nametnutoj i imperativnoj globalnoj potrebi da se bilo kojim putem postane deo javne sfere. Rijaliti programi ne mogu da prime baš sve koji bi da budu zvezde, čak i ako im Željko otvori kanal specijalno za to, a druge opcije traže i finansijska ulaganja i unosna poznanstva. Ako toga nema, kandidat kome su i pogled i razum zamućeni zvezdanom prašinom, morao bi da se osloni na eventualne talente koje poseduje.
Za muziku je potreban sluh, za slikarstvo vešta ruka, za glumu umeće, a za pisanje je dovoljno poznavati najjednostavniji program otkad je Windows-a, Word. Prebaciš na srpsku podršku sa dijakritikama (č,ž,š,ć,dž)mada mnogi ni to ne rade i udri. Rodbina će da se pobrine sa “share” i “like”, a gomila portala traga za autorima volonterima kako bi stvorila privid novog sadržaja.
Većina tekstova je bezazlena i glupa, manje više “sedi jedan” ili idi piši spomenar za svoju dušu i čuvaj ga ispod jastuka, tako da ne može ni da iziritira. Najgadiniji su, ovo je lični utisak, oni pretenciozni, dovoljno bistri da prepoznaju provokativne teme, aktuelne, većini intrigantne za koje se, očekujući ovacije i lovorike, samouvereno i momentalno hvataju praveći neviđenu svinjariju.
Strvinari se po svemu, od istorije filozofije do istorije umetnosti, nesrećne muško-ženske odnose ne vredi ni pominjati budući da ih demoliraju varvarskije i od same Sanje Marinković. Ništa nije sveto i svako je svemu dorastao. Ne postoji neobradivo i ništa nije dovoljno kompleksno.
Nekada, u sudaru sa svim tim, samo isključiš sajt, nekad računar a nekada imaš potrebu da ga bukvalno istrgneš iz utikača i ostaviš da se odmori u grobljanskoj tišini. I, što nije za čuđenje, svi ti autori i autorčići imaju i publiku i tapšače i fanove. Uostalom to im je bio cilj. Pisanje je samo žrtva da bi se stiglo do istog.
Nikada niko nije mislio da bi internet trebalo da bude elitistički prostor, samo je impresivna brzina njegove kontaminacije. Vox populi radi svoje a forma, odnosno medij koji ga prenosi, ne poseduje moć da oplemeni njegovu sadržinu. I zato je pojam “starleta” od suštinske važnosti za Srbiju. I naravno da se ne odnosi samo na onih pet, šest gologuzih karikatura. To su falange svih onih koji su još malo pa nešto, a i to još malo postigli su zahvaljujući sveopštoj gluposti. Neko se na WC šolji fotografiše a neko sedi sa laptopom u krilu i znate već šta radi.
FAME 
Bravo, Milane!
Problem sa Srbijom je što ljudi koji imaju ukusa, stila, znanja i veštine ne mogu pokazati šta to znači zbog postojanja onih koji nemaju takve atribute, kojih je naravno mnogo više, a kojima su mediji širom otvorili vrata i popularizovali ih na svoju korist, a opštu štetu svih drugih. I za pojedinca i za čitavo društvo propadanje počinje onog trenutka kada se svaka potreba za dubljim i promišljenim uguši i sve postane samo površina i simbolično značenje onog pravog, suštinskog, istinskog… Nekada su neobrazovani i nevešti ljudi umeli da poštuju i cene znanje i umeće, iako ga sami nisu imali dovoljno, i bez velikih dilema su dopuštali veštijima da rade i stvaraju više. Danas, oni koji znaju i umeju ne mogu da dođu do reči od onih drugih koji se najviše mogu videti i čuti… Sve dok se taj sistem vrednosti ne promeni neće se ni završiti ovo groteskno i degradirajuće doba.
@Tihi Don: Slažem se, ali internet kao medij neograničene demokratije poziva sve da se uključe bez obzira na njihovu realnu vrednost . Čini se da je problem u interesovanjima konzumenata medija – televizije/printa/interneta koji su usmereni na trash što je posledica decenijske devastacije.
Naravno da je problem u interesovanjima konzumenata, ali se nikako ne može opravdati neodgovornost srpskih medija koji, kako izgleda, teže jedino kopiranju, i to lošem, već stvorenih formata u svetu (Amerika posebno), a koji su izvorno jeftini i devastirajući. Kao što je to Vajld rekao: “Ljudi su nekada imali sprave za mučenje, danas imaju novinarstvo. Novinari nas drže u koraku sa neznanjem zajednice i saopštavaju nam ono što nije vredno saznanja.” Dakle, smeće stvoreno u glavi tamo nekog prenose u Srbiju neki naši “medijski smećari” (ili tačnije “strvinari”), a sve to svakodnevno žvaće i guta srpska masa besposlena. A kada su konzumenti u pitanju, onda treba poći od osnova, od škola u kojima se još uvek dobre ocene iz muzičkog i likovnog dobijaju zbog fizičkog prisustva učenika na časovima, a o savremenijem pristupu nastavi nema ni govora…
slazem se….
i ovo za skolu takodje
nastava knjizevnosti je trivijalizovana do kraja, recimo.
a americke tv formate smo sopstvenom prostotom odlicno ispunili
i vise od toga
jao bre , citam textove i sada upadam u ovaj paradox Kate i pisi, pisi … imamo li mi neku “Kate” ?! jesmo li ikada imali nesto sto se samo “stvorilo” pa neka je i uz pomoc medija i printeva , a da nije neko “calnuo” 700e za naku fotku ili neki text , postoje li vrata na koja mozes pokucati i reci ‘bar dan ja sam taj i taj i imam zaista nesto kvalitetno za ponuditi , a da pre izgovorene recenice ne moras prvo da “obijes” petnaestak brava u potrazi za “onim” koji ce te progurati (postoje razni nacini , zna se ) , bez obzira sto si istinski talenat ?! nekako sve naginje na lobiranja , ali da uzmemo jedno u obzir Amerika kakva god , ima najvise lobista pa ne stvara vestacke ikone a i kada ih stvori i to pokusa , prosto kratko traju ili postanu predmet ismevanja istinskog , dokle cemo mi i nase okriuzenje kaciti slike kao ikone nekih mizernih , piskavih , cichavih likova , dokle ce slika osobe koja je dobila 2h autorske emisije bez ikakvog smisla biti obesena kao “neko ko je…” ? previse dokle i previse zasto u svemu …. Amin dok je Dedic i Marinkovic i skole medija dotle cemo imati i o cemu da pisemo i sta da komentarisemo , tacnije cemu da se gadimo … i da se nadamo da ce se nesto promeniti. akonista ljudska svest , na prvom mestu kao ogranicenje “cekaj paja sedim i gledam ,citam,pratim OVO” …. Bravo Milane .
Potpisujem svaku rec. Eventualno sto može da se desi kada sa onim što umeš i znaš pokucaš na neka vrata jeste da te dočekaju u fazonu “vidi budalu, zovite obezbeđenje”. Vetar je za leđa neophodan a zna se odakle duva i kome bi se trebalo prikloniti, gde uvući, u koje krugove infiltrirati…i tako to traje….naša medijska, čarobna kutija je zapravo Pandorina, ali iz nje je i čak i nada utekla… ipak, svest o sopstvenim sposobnostima na kraju mora da donese nešto, makar, solidno.
Hvala ti.
tuzno u svemu je to sto se mi nadamo solidnom:-// a jos tuznije je to sto to solidno na kraju poznavajuci “sav taj svet” nece biti ni solidno … jedini beg iz svega ovoga jeste klasicna podela drustva na zalost , nas koji cemo imati samosvest , i podrzavati ovakve vidove razmisljanja i podrzati svaki text koji je toliko otvoren , iskren, i drzati se onih bitnih stvari realnosti kojom smo okruzeni , moda se jednoga dana necu sloziti sa Milanom , mozda , podvlacim mozda cu imati nesto da kazem u kontri … hm , mozda sam i imala ali apleujem onima koji citaju ove textove da procitaju minimum dva puta … jer treba malo vijuge da se razbude , dolazila samu dilemu iskreno , da kazem ” sta bre tupis ” … a onda cekaj …procitam jos jednom , pa razmislim i kazem …ISTINA jbt. surovo ali je tako!!! i treba biti surov i treba biti kritican, na zalost vecina ne moze da sesuoci sa time , ja licno nisam umela …usla sam u kolotecinu , ali vise nemam problem ….;-)
Da ti kažem: nemoj da misliš da se sve ovo o čemu pišemo dešava samo danas. Bilo je to i ranije, samo su danas podele veoma oštre pa izgleda da je gore. Nekada si morao da ćutiš ili ode-u zatvor! Pa ti vidi!
u nekom ideološkom smislu, političkom da, ali kultura je bila mnogo čistija, o medijima da ne govorim, o porezu na kič i šund da ne govorim…
kad naidješ na snimak neke zabavne emisije iz 80tih ne možeš da se ne zapitaš – zar je moguće da smo nekada bili gospoda?